Став: Тринаесетто прасе или почесна улога? Колку секторот животна средина е приоритет во Македонија?

Став: Тринаесетто прасе или почесна улога? Колку секторот животна средина е приоритет во Македонија?

На почетокот, сакам да расчистам една работа- приоритетите за секторот животна средина не може да се приоритети на едно Министерство, од едноставна причина што овој сектор е интегрален дел од економијата, здравството, социјалата, земјоделството, водостопанството и шумарството, а секторите како енергетиката, градежништвото и транспортот директно влијаат на квалитетот на животната средина.

Оттука, приоритетите треба да се на една цела Влада. На секој поединечен Министер. Како ќе се постави новата Влада допрва ќе видиме. Дали повторно животна средина ќе биде „тринаесетото прасе“ или ќе добие почесно место во носењето на политиките?

А, зошто треба да биде така?

Затоа што секоја политика и одлука која влијае врз животната средина, е политика за нашето здравје. А носењето одлуки во прилог на заштитата на нашето здравје, за жал, не било приоритет на ниту една Влада во Македонија.

Кои се тие приоритетни политики?

Секоја политика што ќе придонесе кон заштита на нашето здравје, која ќе донесе благосостојба и подобрување на нашиот животен стандард е приоритетна политика. Место за популизам тука нема. Одлуките кои можеби се тешки и наидуваат на негодување од мнозинството, но носат помалку смртни случаи, почист воздух и поздрав живот се оние што треба да се донесат, имајќи го предвид нивното позитивно влијание и моќ да го трансформираат нашето општество.

Политиките со повеќе инвестиции кои на долг рок значат заштеди во здравствениот фонд се исто така добри политики. Бидејќи сакаме здрави и среќни граѓани.

На пример, зеленото сценарио од новата Енергетска стратегија можеби чини три пати повеќе од референтното сценарио (предвидува многу повеќе инвестиции во соларна енергија и затворање на рудници и термоелектрани на јаглен), но носи многу поголем пораст на БДП истовремено придонесувајќи кон почиста средина и подобар квалитет на живот како и заштеди во фондот за здравство.

Приоритетни сектори

За попрактичен приказ на обемното портфолио на секторот животна средина, ќе се послужам со табеларен приказ на приоритетните сектори.

Сектор Цел Надлежности Потребни законски интервенции Инвестиции
Квалитет на воздухот Намалување на штетните емисии од сите извори и категории и подобрување на човековото здравје Интерсекторска група за аерозагадување (ги вклучува сите релевантни Министерства), Општини. Закон за забрана на јаглен и цврсти горива во домаќинства Ревизија на закон за возила Нов закон за индустриски емисии Нова програма за намалување на емисии Инвестициски план за справување со аерозагадувањето Регулатива за енергетска ефикасност и фасади Нови општински планови за подобрување на квалитетот на воздухот Филтер и десулфуризатор на РЕК Битола Инфраструктура која поддржува пешачење и користење велосипед Инвестиции во јавен транспорт Субвенции за електрични возила Енергетска ефикасност за домаќинства и компании Проширување на мониторинг системот Промена на начин на греење во јавни објекти Промена на возен парк на институции и во јавен транспорт Инвестиции во одржливи обновливи извори на енергија Праведна транзиција и промена на економскиот модел во регионите зависни на јаглен Научно-истражувачка работа и иновација
Заштита на водите Обезбедување на чиста вода за пиење и наводнување и заштита на природните водни текови во земјата Министерство за животна средина и просторно планирање, Министерство за транспорт и врски, Министерство за земјоделство, шумарство и водостопанство, Министерство за труд и социјална политика План за категоризација на реките и езерата како заштитени зони каде не е дозволен инфраструктурен развој Просторен план на РМ Студии за валоризација (Охридско езеро) Планови за управување со површинските води
Законска рмка за еколошки проток и рибни патеки  
Заштита на изворите на вода за пиење Водоснабдувачка мрежа за населените места Колекторски системи за отпадни води и пречистителни станици Ревитализација на водни екосистеми Научно-истражувачка работа и иновација  
Заштита на природата Заштита на биодиверзитетот и спречување на негова загуба Министерство за животна средина и просторно планирање, Министерство за земјоделство, шумарство и водостопанство, Македонски Шуми, Јавни претпријатија национални паркови, Управители со заштитени подрачја Закон за ре-прогласување на НП Маврово Закон за прогласување на НП Шар Планина, Осогово, Јабланица, Јакупица и планови за управување на истите Ревизија на закон за ловство Ревизија на закон за шуми Акциски планови за заштита на видови Национални стратегии за заштита на видови (Балкански рис) Буџетско финансирање за Национални паркови Инвестиции во стимулација на алтернативен туризам во заштитени подрачја Мониторинг на видови (Обука, опрема и средства за ренџерски служби) Воспоставување на систем за одржливо управување со шумите и елиминирање на корупцијата и криминалот (инспекции, опрема, обуки, унапредување на шумски фонд) Управување со пасишта Научно-истражувачка работа  
Климатска акција Да го намалиме нашиот придонес кон глобалните емисии и да се прилагодиме кон климатските промени Министерство за животна средина и просторно планирање, Министерство за економија, Министерство за труд и социјална политика, Министерство за земјоделство, шумарство и водостопанство,Министерство за труд и социјална политика, Министерство за здравство Закон за климатска акција Стратегија за клима Национални планови за енергетика и клима Национален план за праведна транзиција Ревизија на NDCте со визија за нискојаглероден развој до 2050 Национална стратегија за прилагодување (адаптација Локални стратегии за прилагодување (адаптација) Инвестиции во земјоделството за прилагодување кон климатски промени Превенција од поплави и пожари (воспоставување на системи за превенција од ризици) Трансформација на урбани средини (градење на урбана отпорност со зеленило, адаптација  инфраструктура која стимулира намалување емисии) Инвестиции за генерирање на нови научни податоци Инвестиции за систем за рано предвидување и предупредување за екстремни временски услови

Како до реализација на овие приоритети?

Потребна е ревизија на начинот на кој што се финансираат интервенциите во секторот на животната средина. Во моментот, Министерството за финансии нема интерес да ги издвои сите приходи по основ еколошки такси кои влегуваат во централниот буџет бидејќи истите служат за „затворање на дупките“ во буџетот. Но, тоа не е одржливо. Пари за животна средина има, и истите доаѓаат од секој граѓанин на државата кој купува производи, користи гориво, алкохол, цигари и сл. бидејќи принципот „загадувачот плаќа“ го овозможува тоа.

Но, од сите овие средства, само оние именувани како еколошка такса за регистрација на возило завршуваат во буџетот на Министерството за животна средина и просторно планирање.

Доколку сите средства по основ еколошки давачки се соберат на едно место и наменат исклучиво за она и за што се наплаќаат, ќе можеме да формираме таканаречен Фонд за животна средина. Не само што средствата ќе се трошат наменски, туку и на транспарентен начин, овозможувајќи отчетност кон граѓаните за тоа каде всушност завршуваат нивните пари.

За да може ова да функционира, истовремено мора да се изврши одвојување на институциите по нивната функција. Министерството за животна средина и просторно планирање е институција која треба да ги креира политиките, но неопходно е формирање на Агенција за животна средина како тело кое на стручен начин ќе ги реализира политиките, проектите и програмите, ќе врши мониторинг, евалуација и ќе дава насоки за практични примени на законодавството. Формирањето на Агенцијата не само што ќе ја олесни реализацијата на сите проекти и примената на сите закони, тоа е и обврска која наскоро ќе произлезе од претпристапните преговори со Европската унија.

Дополнително на Агенцијата, стручни тела како на пример Завод за природа (кој беше претходно укинат) ќе бидат главните институции во спроведувањето на законските одредби и како такви, треба да бидат воспоставени и поддржани од новата Влада.

Хоризонтални прашања

Крајно време е, во ерата на вмреженост и поврзаност, да излеземе од праксата на одлучување без консултации со сите релевантни чинители. Министерствата мора да имаат систем на меѓусебна комуникација, интеракција, консултација и одлучување. Одлука на Министерството за труд и социјала поврзана со ранлива категорија на граѓани има корелација со животната средина, а таа има врска со здравството. За да одлучуваме основано, мораме да ги знаеме сите факти и состојби. Институциите треба да настапуваат здружено и со многу факти зад себе. Оттука, сметам дека е крајно време на науката да ѝ се даде простор да работи за целите на информираното одлучување. Истражувачките програми и проекти мора да бидат во центарот на секоја нова издржана политика. Само така може да донесеме иновација и трансформација во општеството, а со тоа и подобар и поздрав живот за сите.

Ана Чоловиќ Лешоска

Еко-свест

Став: Тринаесетто прасе или почесна улога? Колку секторот животна средина е приоритет во Македонија?

Eko-svest’s input to the EU Environment Partnership Programme for Accession (EPPA)

Input on the environmental challenges and participation in environmental decision making processes in Macedonia

Provided by Eko-svest Macedonia

05.02.2020

Challenges in the environmental sector

Air Pollution– Although the EU legislation has been almost fully transposed, implementation and enforcement are still not satisfactory, resulting in high pollution levels in the country. Funding remains an issue, and even though a special clean air fund was created in 2019, there is no integrated and synchronized way of tackling this problem. More capacities are needed to implement practical projects, monitor and evaluate and perform research in the area of air pollution and health impact.

Another challenge in the sector remains the IPPC permit for the Bitola Thermo power plant as the process has finally begun but it is questionable whether significant investments will be actually made if the Energy Strategy plans the closure of this installation by 2025 (depending on scenario). In either case (investment or not) the economy and human health are at stake.

Just transition as a way forward is a challenging new opportunity for the country both for Oslomej and Bitola regions. Economic feasibility study for the Kichevo region show far better economic development of the region without the thermos power plant. Even though initial discussions have started about the transformation of the region, no practical implementation (except the PV plant in Oslomej) and no long term strategies and plans are in place (in the case of Bitola, the discussion is not even started).

Climate action– Main challenge remains the finalization of the Climate Law and Strategy, and mainstreaming climate in all other strategies and plans on national and local level. Some efforts have been made in preparation of local action plans but little has been done in practical terms. Upcoming revisions of strategies and preparation of new legislation within other ministries do not take into consideration climate change mitigation and adaptation (with the exception of the new transport and energy strategies).

Nature protection– The conflict between infrastructure development and nature protection remains a challenge. In 2019, a tender procedure was launched for 22 hydropower project concessions and 11 of them were located in a protected area such as national park, Emerald site, future Natura2000 site). A major challenge is the proclamation of the NP Shar Planina due to an issued hydropower concession in the territory of the future national park.

The upcoming revisions and changes to legislation such as the hunting law and forest law needs to involve conservationists and nature protection authorities. The hunting law is being prepared without the consultation of wider stakeholders.

Other major challenges in the sector are the waste management (implementation seems to lag behind for decades), water management (improvements in the waste water treatment but not in the protection of drinking water and river basin protection), and the implementation of EIA/SEA Directive which needs to improve. In some cases, projects are being “salami-sliced: to avoid the full EIA procedure (Skopje- Blace highway). In other cases, such as the hydropower development, none of the projects were subject to EIA procedure, even the ones in protected areas. Funding for environment is again not delat with in a systemic way as environmental taxes end up in the central budget instead of a special Fund or Agency which would administer the funding, implement the projects and deal with operational matters in the sector.

Participation in environmental decision making

Positive practices

Energy Strategy

The preparation of the Energy Strategy involved a consultative panel of CSOs which were self-selected and self-organised in the process. They were able to review documents and provide inputs in key periods of the process. The collaboration was seen as beneficial by the Government. The public consultation process for the draft strategy was extended after the request by CSOs and two public hearings were held.

Note: Even though the process was constructive and included CSOs, informing the public should have been done better and fully following the principles of the Aarhus Convention.

Involvement of CSOs in governmental bodies

The Council for the cooperation with CSOs was established and the work was quite intensive in the first year with sessions almost every month. Although this is a governmental body which enables the authorities and CSOs to discuss jointly about the improvements in the cooperation and strengthening of the capacities of CSOs, it is still work in progress. Regretfully, as CSOs take this work seriously by attending regularly and preparing for the sessions, the Governmental institutions- members of the council do not seem to share the same motivation.

The intersectorial working group for air pollution is also a governmental body that involves the participation of CSOs. It allows the institutions and CSOs to interact on the plans around tackling air pollution levels in the country by exchange of views, presentation of data and drafting plans and programmes. In the past, the participation of CSOs was either not allowed or limited to participation but no interation. The new set up of this working group started in 2018.

Involvement of CSOs in working groups for drafting new legislation

Since 2012 the environmental CSOs have signed a memorandum of understanding with the Ministry of environment on the cooperation and communication practices and principles. According to this memorandum, the Ministry needs to contact the CSO structure and request the appointment of a CSO representative to a certain working group. This practice was sometimes functional and at other times less so. In the case of the Industrial Emissions Law and the Climate Law and Strategy, the CSOs were able to appoint their own representatives in the working groups.

Negative practices

Changes in legislation without stakeholder involvement and public consultation

This practice was evident in the case of the new changes to the Ambien air quality Law, which happened without the involvement and consultation of CSOs.

The package of Waste related legislation was prepared without the participation of CSOs in the working groups. A public hearing was organized but only after the reactions from CSOs.

Law on hunting is being prepared without environmental CSOs or the Ministry of environment involved in the working groups.

In the case of several EIA processes for coal mining projects (Oslomej, Bitola), national environmental CSOs were not invited, in some cases only the minutes of public hearings were published but not the invitation and announcements.

In the case of the Bitola IPPC permit, the period for comments was extended from 14 to 30 days, after reactions from CSOs, which is still too short for the massive documentation for the permit (500 pages).

For more information, please contact

[email protected]

Став: Тринаесетто прасе или почесна улога? Колку секторот животна средина е приоритет во Македонија?

Еко-свест со Концепт за водење на стратешки процес за намалување на аерозагадувањето

РЕЗИМЕ

За исклучително негативното влијание на аерозагадувањето врз здравјето на луѓето во РСМ особено во поголемите градови има валидна и јавно достапна статистика од која всушност и произлегува итната потреба од донесување и спроведување на соодветни политики, програми и планови со конкретни мерки и активности. Со цел да придонесе кон давање одговор на овој суштински предизвик, Еко-свест во периодот септември – ноември 2019 г. со финансиска поддршка на Министерството за животна средина го спроведе проектот  „Стратегија за долгорочно справување со аерозагадувањето“. Во рамките на овој проект од страна на домашни експерти беше подготвен предлог КОНЦЕПТ за водење на стратешки процес за намалување на аерозагадувањето.

Во подготовка на овој концепт тргнавме од премисата дека тековната политика и пристап за намалување на аерозагадувањето може да резултира со мерливи позитивни ефекти само ако се постигне широк КОНСЕНЗУС помеѓу сите чинители за една кредибилна стратешка рамка за водење ПРОЦЕС особено по однос на мобилизацијата на доволно финансиски и човечки ресурси и обезбедувањето заеднички, инклузивен и интегриран пристап. Направената анализа на постоечката состојба недвосмислено укажува дека успехот во борбата против аерозагадувањето е условен од ограничувањата поврзани со ресурсите кои се на располагање. Од таа причина во концептот констатираме дека нема да можеме позначајно да го намалиме аерозагадувањето доколку не ги намалиме СТРАТЕШКИТЕ ОГРАНИЧУВАЊА поврзани со начините и ресурсите.

Концептот констатира дека најголема причина за алармантните состојби со аерозагадувањето е ИНВЕСТИЦИСКИОТ ЗАОСТАТОК во директното адресирање на изворите на аерозагадување. За негово надминување концептот нуди три сценарија како комбинации на начини и ресурси. Притоа напоменуваме дека во услови на непостоење на прецизни проценки на неопходните инвестиции а во очекување износот на истите поблиску да се пресмета во новиот 5 – годишен Национален План за заштита на амбиентниот воздух (најрано во 2021 година преку ЕУ/ИПА проект), во моментов најблиска проценка на износ на инвестициски циклус фокусиран примарно на доведување на ПМ 10 и 2.5 цврстите честички во со закон утврдените граници би бил еквивалент на износот од приближно 300 мил. евра (3,2 % од остварениот БДП во 2018 година намален за инвестициите во соодветни мерки за периодот 2016 – 2019 г) како проценета штета врз здравјето на населението и поврзани трошоци во здравствениот систем, загубени животи а со тоа и загубени економски можности. Притоа, како сектори кои претставуваат инвестициски приоритет ги издвојуваме: јавниот превоз, проширувањето на постоечките мрежи и изградба на нови мрежи за централно греење, секундарната и терцијарна гасификација, енергетската ефикасност (започнувајќи од јавните објекти) како и продолжување со добро таргетирани и оправдани субвенции.

Концептот предлага мобилизирање и реализација на 300 мил. евра во период до 2028 г. како најреално сценарио. Ова сценарио подразбира:

  • Да се мобилизираат и инвестираат приближно 40 мил. евра годишно (удвоен износ по однос на базна 2020 г.) во првите 4 години и по 35 мил. евра во последните четири години;
  • Минимум една третина од овие средства да бидат заеми (околу 100 мил. евра) а максимум две третини инвестиции од буџетите на државата, Град Скопје и општините и грантови од донатори (пред сé преку ИПА и Инвестициска рамка за Западен Балкан – Western Balkans Investment Framework, Зелениот фонд за клима и билатерална поддршка);
  • Итно да се спроведат меѓу-секторски преговори (интерсекторска Работна Група, Подгрупа за животна средина при СЕП, Економски совет на Владата на РСМ и Влада на РСМ) кои треба да резултираат со ревидирање на Програмата за економски реформи (во консултација со Европската Комисија) и Фискалната Стратегија каде треба да се предвиди зголемен плафон за задолжување за МЖСПП и МЕ и евентуално МТВ за вкупно 50 мил. евра (нешто под 0.5% од БДП) за оваа намена за периодот до 2024 г. со претпоставка дека ќе биде остварен позначаен раст на БДП а со тоа и релаксирање на просторот за понатамошно задолжување за оваа намена (дополнителни 50 мил. евра). Бараниот промени по однос на плафоните за задолжување не се толку драматични како во сценарио со мобилизарање на овие ресурси до 2024 г., и претпоставка е дека полесно ќе се дојде до меѓуресорски КОНСЕНЗУС;
  • Сценариото сепак е со помал степен на прифатливост од страна на јавноста и вон-институционалните актери во споредба со сценариото овие средства да се мобилизираат и реализираат до 2024 г., но претпоставка е дека би станало прифатливо сценарио доколку е проследено со соодветно ниво на транспарентност и инклузивност бидејќи обезбедува сериозен одговор преку мобилизација на доволно ресурси и решавање на проблемот на среден рок;
  • Ова сценарио е и НАЈРЕАЛНО да се спроведе земајќи предвид дека со постоечкиот капацитет на институциите за подготовка на Инвестициски план со сета претходна документација започнувајќи со студии на економска оправданост како основа за понатамошна подготовка на изведбена техничка и финансиска документација, ќе им бидат потребни минимум две години. Тие две години подготовки ќе можат паралелно да бидат искористени за мобилизирање на квалитетни човечки ресурси и воспоставување цврсти облици на организација и ефикасна координација;
  • Ова сценарио ќе овозможи во период од најмногу две години да се подготви јавноста и да се спроведе на доследен начин инклузивен процес на измени и дополнувања на нормативната рамка со цел воведување на фискални инструменти со кои ќе се зголемат изворните приходи на општините за заштита на животната средина вклучувајќи спроведување на поефикасни мерки за намалување на аерозагадувањето.

Предуслов за спроведување на ова сценарио е да се подготват добро аргументирани и соодветно образложени инвестициски планови проследени со специфични проектни пакети и техничка и финансиска документација засновани на детални студии на економска оправданост кои е пожелно да се подготвуваат со финансиски средства и под директен надзор односно контрола на квалитет од страна на донаторите и меѓународните финансиски организации.

Отворен повик за ангажирање на експерти

Отворен повик за ангажирање на експерти

Отворен повик за ангажирање на експерти за изработка на анализа за обновливи извори на енергија и анализа за алтернативен туризам и одржлив развој

Центарот за истражување и информирање за животната средина “Еко-свест” од Скопје, во рамки на проектот „GEAR – Green Economy for Advanced Region, финансиран од Европската унија, и активностите кои ги спроведува за потребите на проект финансиран од CAN Europe, има потреба за ангажирање на двајца индивидуални експерти и тоа:

  1. Експерт за обновливи извори на енергија
  2. Експерт за алтернативен туризам и одржлив развој

ЦЕЛ
Изработени две анализи (за обновливи извори на енергија и за алтернативен туризам и одржлив развој) со препораки за овозможување праведна транзиција за кичевскиот регион, како и учество на експертите на 4 тркалезни маси организирани од страна на Еко-свест.

ЗАДАЧИ НА ЕКСПЕРТИТЕ

Избраните кандидати треба:

  1. Да креираат и достават методологија на работа за изработка на: Анализа на можностите за инсталирање на фотоволтаици на домовите во Кичевскиот регион, како и конкретни препораки, вклучувајќи и економска анализа (за експертот за обновливи извори на енергија) (за експертот за обновливи извори). Анализа на можностите за алтернативен туризам и одржлив развој, вклучувајќи и работа со локалните заедници, пред се руралните, со цел заедничка визија за економски развој на регионот, вклучувајќи и конкретни препораки. (за експертот за алтернативен туризам и одржлив развој).
  2. Да изработат и да го достават до Еко-свест текстот на анализата во А4 формат на македонски јазик (во електронска форма).
  3. Да изготват и достават придружни материјали, практични вежби, презентации и сл. материјали за учество на тркалезните маси и консултативни средби.
  4. Да учествуваат во организираните тркалезни маси.
  5. Да достават извештај за потрошени работни часови (timesheet) за извршувањето на задачите.
  6. Редовно да комуницираат со проектниот тим, со цел договарање на содржината на анализите и дискусиите.

ВРЕМЕНСКА РАМКА
Избраните експерти ќе имаат период од 2 месеци од времето на потпишување на договорот за изработка на анализите, вклучувајќи ја и работата со локалните заедници.

ПОТРЕБНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА АПЛИЦИРАЊЕ

При аплицирањето, кандидатите треба да достават:

  1. Биографија (СV) со детален опис за нивното поле на експертиза
  2. Цена на чинење на услугата во МКД (бруто износ со вклучен персонален данок, вклучени патни трошоци до кичевскиот регион, и други поврзани трошоци)
  3. Методологија на работа за изработка на анализите
    Целокупната документација треба да биде доставена на македонски јазик

КРИТЕРИУМИ ЗА АПЛИКАНТИТЕ

Апликантите мора да ги исполнуваат следниве критериуми:

  1. Најмалку 5 години професионално работно искуство во областа
  2. Најмалку 3 (претходно) изработени анализи и/или трудови/активности во бараната област
  3. Одлични комуникациски/презентациски вештини (на македонски јазик)

ЕВАЛУАЦИЈА НА КАНДИДАТИТЕ

Само избраните кандидати ќе бидат известени. Договор ќе биде склучен со оној кандидат кој целосно ги исполнува критериумите за аплицирање и ќе достави најниска цена на чинење на услугата.

ПРИЈАВУВАЊЕ
Комплетната понуда, апликантот треба да ја испрати на еmail: [email protected] најдоцна до 20 февруари 2020 г., со назнака Апликација за ангажирање на експерт-(изработка на анализа за која аплицира)
Некомплетни понуди или понуди испратени по предвидениот рок нема да бидат земени во предвид.
Повеќе информации можете да добиете на тел. 02 3217 247