Имплементацијата на Зелената агенда бара сериозни финансиски средства со оглед на нејзината сеопфатност. Се фокусира на воспоставување на одржлив економски развој и со тоа ќе биде неопходно финансиски и институционално да се поддржат оние решенија што имаат зелена перспектива. Предлогот на Инструментот за претпристапна помош (ИПА) III[1] делумно претставува програмска рамка за имплементација на Зелената агенда. Според нацрт-предлогот, корисниците на ИПА се охрабруваат да работат на унапредување на енергетската ефикасност и зголемување на употребата на обновливи извори на енергија, со цел да ги насочат своите економии кон ефикасно искористување на ресурсите, сигурни, одржливи и ниско-јаглеродни модели на работење во согласност со пошироките цели на ЕУ коишто најмногу се однесуваат на климатските активности и заштитата на животната средина. Албанија, Црна Гора, Северна Македонија и Србија имаат пристап до Повеќегодишната програма за рурален развој во рамките на Инструментот за претпристапна помош (ИПАРД)[2]. ИПАРД програмите содржат сет од 11 мерки. Во рамките на секоја од нив, корисниците можат да постават приоритети и да ги изберат секторите за кои сметаат дека треба да добијат помош.
Инвестициската рамка за Западен Балкан[3] е еден од мешовитите финансиски инструменти со којшто може да се поддржи постигнувањето на целите на Зелената агенда. Тој веќе е активен во областа на енергетиката и заштитата на животната средина. Во согласност со претстојната повеќегодишна рамка, ЕУ е подготвена преку Инвестициската рамка за Западен Балкан да обезбеди грантови за инвестиции и градење на капацитети во овие области. Фондот за зелен раст[4], структуриран како јавно-приватно партнерство, може да обезбеди финансирање на зелени инвестиции, додека Регионалната програма за енергетска ефикасност[5] може да ја поддржи економската трансформација и имплементацијата на правото на ЕУ за енергетска ефикасност во комбинација со финансирање на компании, домаќинства и субјекти од јавниот сектор коишто инвестираат во енергетската ефикасност.
За крај, проширувањето на Гарантниот фонд за Западен Балкан[6] (EFSD +), наследник на тековниот Европски фонд за одржлив развој (EFSD)[7], може да се гледа како можност за привлекување на приватни средства за зголемување на зелените инвестиции во релевантни области, зајакнување на конкурентноста и отворање на нови работни места.
Поддржано од „ГЕАР – Зелена економија за развој на регионот (GEAR – Green Economy for Advanced Region) финансиран од Европската Унија во рамки на Програмата за поддршка на граѓанско општество и медиуми зa 2016-2017.
[1] Instrument for Pre-accession Assistance (IPA III), https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=COM%3A2018%3A465%3AFIN&cookies=disabled
[2] EU pre-accession assistance for rural development (IPARD), https://ec.europa.eu/info/food-farming-fisheries/farming/international-cooperation/enlargement/pre-accession-assistance/overview_en
[3] Western Balkans Investment Framework (WBIF), https://wbif.eu/about/about-wbif
[4] Green for Growth Fund, https://www.euneighbours.eu/en/east/stay-informed/projects/eu4energy-green-growth-fund-ggf
[5] Regional Energy Efficiency Programme (REEP) for the Western Balkans, http://www.wb-reep.org/
[6] European Fund for Sustainable Development (EFSD) Guarantee, https://www.euneighbours.eu/en/east-south/stay-informed/news/european-fund-sustainable-development-guarantee-agreements-more-eu500
[7] European Fund for Sustainable Development, https://www.europarl.europa.eu/RegData/etudes/BRIE/2019/637893/EPRS_BRI(2019)637893_EN.pdf
Најнови коментари