Во рамки на проектот ,,Да зборуваме за климатските промени”, спроведуван од Еко-свест, ЦНВП Македонија и ДЕМ, финансиран од Европската Унија и активностите кои Еко-свест ги спроведува за потребите на проект „Промовирање на енергетска транзиција во С. Македонија’’, објавуваме повик за изработка и спроведување на медиумска кампања за влијанието кое енергетската транзиција го има врз климатските промени.
ЦЕЛ НА АКТИВНОСТА Цел на оваа активност е информирање и едукација на граѓаните во земјава за моменталните процеси и потенцијалите за енергетска транзиција во регионите со јаглен во земјата како начин за доближување на влијанието кое овие региони го имаат врз климатските промени. Кампањата треба да придонесе кон зголемување на свесноста на македонските граѓани за важноста на справувањето со климатските промени во сите сектори и на сите нивоа на донесување на одлуки како значаен чекор во спроведувањето на успешен процес на пристапување кон ЕУ и да се опфатат со активностите групите на граѓани кои во дадената заедница се најзасегнати од климатските промени или најмногу придонесуваат кон нив.
ПРИЈАВУВАЊЕ Комплетната понуда, апликантите треба да ја испратат на еmail: [email protected] најдоцна до 12 ноември 2020 г. 16:00 часот, со назнака Апликација за изработка и спроведување на медиумска кампања. Некомплетни понуди или понуди испратени по предвидениот рок нема да бидат земени во предвид. Повеќе информации можете да добиете на тел. 070 205 431
Повеќе информации за критериумите и потребна документација за аплицирање може да најдете на овој линк.
Сакаме да посочиме дека преку медиумите дознаваме дека на седницата на советот на град Скопје закажана за утре, 27.10.2020 во 11:00 часот на прва точка на дневниот ред е донесување на Зелен Акциски план за град Скопје. Иако овој план треба да ја подобри состојбата со животната средина во градот и како таков ги засега сите негови жители, досега немало никакви јавни консултации ниту соодветно информирање за процесот.
Според член 65 од Законот за животна средина сите плански документи во оваа држава подлежат и на Стратегиска оцена за влијание врз животната средина, документ кој не е приложен како дел од документацијата заедно со Зелениот Акциски план за град Скопје. Не знаеме ниту дали Министерството за животна средина и просторно планирање како надлежен орган било консултирано и учествувало во изготвувањето на планот.
Ваквиот однос на локалните власти е сосема спротивен на заложбите на Владата која се стреми да обезбеди транспарентност во носењето на политиките од јавен интерес во насока на приближување на нашата земја кон ЕУ.
Уште во јули 2019 година Еко-свест реагираше дека документот се работи без консултација и информирање на јавноста, што е обврска на институциите и локалните власти, но сега гледаме дека сме ставени пред свршен чин без никакво информирање на оние најзасегнати од планот – граѓаните.
Град Скопје се финансира од националниот буџет и постои за да им го подобри животот на жителите на градот, а притоа мора да соработува со граѓаните како би ги согледал нивните потреби. Сметаме дека игнорирањето и избегнувањето на јавното мислење се непотребни и недозволиви, особено бидејќи Градот не би требало да стравува од критика кога се работи за ваков позитивен документ.
Сепак, транспарентноста и учеството на јавноста мора да се приоритет. Затоа бараме Зелениот акциски план да биде соодветно објавен, ставен на располагање на граѓаните во тек на 30 дена и за него да се организира јавна расправа пред неговото усвојување. Воедно, бараме Градот да поднесе барање за мислење од Министерството за животна средина за потребата од спроведување на постапка за стратегиска оцена за влијание врз животната средина. Истовремено ги повикуваме советниците да го побараат истото на утрешната седница.
Извештајот со право забележува дека постои потреба од подобрување на пристапот до информации, учество на јавноста и консултирање во процесот на носење на одлуки од значење за животната средина и климата. Институциите треба да бидат повеќе транспарентни и на најсоодветен начин да ги вклучат и информираат граѓаните кога станува збор за носење и имплементирање на политиките во овие сектори.
Во делот на аерозагадување сѐ уште се забележува дека недостасува соработка помеѓу институциите како и имплементација на плановите кои веќе ги имаме. Според нас, меѓусекторска соработка недостасува и во сите други области во поглавјето 27, и сметаме дека е повеќе од потребно сите институции да имаат обучено и стручно лице кое ќе биде посветено на соработката со другите институции во справување со итни теми како аерозагадување, климатски промени, заштита на биодиверзитет. За подобра имплементација на општинските планови за аерозагадување потребно е подобро информирање и консултирање на одлуките со граѓаните како и консултирање на општинските планови со националните како не би имале мерки кои си пречат една на друга, наместо да се надополнуваат.
Забелешката дека сѐ уште немаме систем за селектирање на отпад се провлекува низ годините. Последниот инвентар на стакленички гасови за земјата исто укажува дека секторот отпад е еден од секторите со најбрзорастечки емисии на стакленички гасови во земјата и ние повеќе немаме изговори зошто не воспоставуваме функционален ситем за сепарација и рециклирање на целиот отпад кој го создаваме како едно од побарувањата за намалување на емисиите на стакленички гасови. Воспоставување на функционален систем за справување со отпадот е и основно побарување на патот кон зелената економија.
Иако сме земја со изобилие на водни ресурси, ние сѐ уште лошо ги управуваме и дозволуваме да им се намали квалитетот или целосно да ги загубиме. Секторот води е и еден од секторите ранливи на климатски промени и ние мораме брзо да ги алармираме сите институции за лошата состојба на водите во земјата и да започнеме интерсекторски пристап кон управување со водните ресурси кој ќе значи долгорочен план со јасни чекори и мерки. Тука се надоврзуваат и забелешките во секторот природа каде мора да има посилна иницијатива и сериозен пристап во имплементација на политиките и законите, особено кога станува збор за спас на трите природни езера и реките во земјата.
Европската регулатива од секторот климатски промени сеуште не е транспонирана во националното законодавство. Законот и стратегијата за климатска акција мора соодветно да се консултираат со сите засегнати страни и мора да бидат донесени побрзо. Во овие документи очекуваме да бидат внесени што повеќе обврски кон ЕУ, бидејќи имаме амбициозна енергетска стратегија која и овие документи би требало да ја следат.
The Prespa region is a unique natural area whose geomorphology, ecology, biodiversity and cultural significance is of international importance, as a vital habitat for the conservation of numerous rare and endemic species, and as depository of significant natural and traditional heritage. National Park Pelister is the oldest protected area in Macedonia, recognized for the significant value of its biodiversity. It was proclaimed in 1948 and currently covers 17,150 ha, reaching the border with Greece. National Park Pelister is part of Emerald network, IUCN Green Belt and proposed for NATURA 2000 sites. NP Pelister is a unique natural area and a vital habitat for the conservation of numerous rare and endemic flora and fauna species.
The project activities will review institutional responsibilities, environmental monitoring and ecosystem management, international conservation activities, ongoing research on conservation and raising of public awareness. The project is financed by PONT (Prespa Ohrid Nature Trust) and CEPF (Critical Ecosystem Partnership Fund). Fundamental component of the project is development of Conservation Action Plan for the endemic Prespa trout (Salmo peristericus), that according to IUCN Red List and by previous findings, is considered as an endangered species (EN). For that purpose the project will engage an expert/experts with a task to perform the assessment, develop a Conservation Action Plan for the Prespa trout, as well as deliver training for the NP personnel and other relevant stakeholder’s representatives concerning the conservation and monitoring of the Prespa trout. Additionally the synergy between BFSD and Ekosvest, on the one hand, and Public Institution Pelister National Park (PIPNP) with other stakeholders involved in management of water resources and freshwater biodiversity in Prespa region, on the other, will enhance and improve the institutional capacities for monitoring and conservation of the Prespa trout.
DESCRIPTION OF TASKS AND OBJECTIVES TO BE ACHIEVED BY THE CONSULTANT TASK I: Assess the conservation status of the Prespa trout TASK II: Support the development of a Conservation Action Plan (CAP) for the Prespa trout TASK III: Design a long-term monitoring program for the Prespa trout TASK IV: Design and implement a training program for the staff of the PIPNP and other stakeholders
HOW TO APPLY To apply, please send an e-mail with your CV, CV’s of team experts (if applicable), reference list, letter of interest, proposed methodology along with the financial offer for the engagement to the e-mail address: [email protected] and [email protected] using the subject line: “Expert in preparation of a conservation action plan for the endemic and endangered trout (Salmo peristericus)”. Deadline for submissions of documents is 14st October 2020 (Wednesday), 17.00 p.m. We encourage applicants to submit the application well before the stated deadline date. If you need help, or have queries, please contact: [email protected] and [email protected]. E-mails sent only during the announcement will be considered for evaluation procedure.
Please find the full Terms of Reference in the document here.
Сакаме да искажеме длабока разочараност што и покрај сите наши заложби и професионално надградување на знаењата во областа климатски промени, и отвореност за соработка и поддршка, сè уште наидуваме на игнорирање на граѓаните и граѓанските организации од страна на институциите.
Иако како држава навреме ги поднесуваме потребните известувања во секторот климатски промени, земјата сè уште нема закон и стратегија за климатска акција како и национален план за прилагодување кон климатските промени- документи кои треба да ја обезбедат имплементацијата на амбициозните климатски цели. За потребата од овие документи ни забележува и Европската унија во последните 3 извештаи, а истото е евидентирано како огромен недостаток и во 3тиот извештај за работата од областа животна средина на UNECE.
Учество и информирање на засегнатите страни и граѓаните во креирање на политиките во секторот климатски промени е една од најважните лекции од развиените земји и едно од барањата од Европската унија која се стреми да се издигне како лидер во климатска акција во светот.
Климатските промени се сериозен проблем кој навлегува во сите области и ги засега сите заедници и проблем кој драматично го менува и става во опасност нашето секојдневие. Токму затоа граѓаните треба да бидат соодветно консултирани, информирани и вклучени во процесите на пишување и носење на овие национални документи. А граѓанските организации кои активно работат во секторите животна средина и клима можат да дадат голем придонес кога станува збор за застапување на потребите на граѓаните.
Едностраното информирање на граѓаните преку официјалната веб страна на проектот за закон и стратегија за климатска акција и официјална веб страна на секторот климатски промени во Министерството за животна средина едноставно не е доволно и не обезбедува вклученост и партнерски однос во носењето на одлуки за ублажување и прилагодување на општеството кон климатски промени.
Како коалиција на граѓански организации кои работат во различни области од секторот животна средина и клима посочуваме дека граѓанскиот сектор игра значајна улога и дава значителен придонес во носењето одлуки во овие сектори, а институциите имаат обврска тој придонес да го земат во предвид и за сите превземени чекори да ги информираат и консултираат граѓаните. Ова е единствен начин да донесат одлуки и политики кои на прво место ќе го стават здравјето и добросостојбата на граѓаните и воедно ќе ги следат европските вредности на транспарентност, инклузивност и отчетност.
Најнови коментари